izvor: kurir.rs
Evropska hematološka asocijacija (EHA) dodelila je našoj poznatoj onkološkinji i hematološkinji, profesorki dr Nadeždi Basari i Crnogorskom udruženju onkologa i hematologa (CUOH), akreditaciju Prvog međunarodnog kongresa onkologa i hematologa na Balkanu, koji će biti održan od 24. do 26. oktobra u Bečićima.
Osim pokroviteljstva nemačko-švajcarsko-austrijskog Udruženja onkologa i hematologa (DGHO), prof. dr Nadežda Basara je ovaj kongres akreditovala i na evropskom nivou.
Po čemu se izdvaja Prvi međunarodni kongres i šta ga to čini posebnim i atraktivnim, ne samo za onkologe i hematologe, već i za sve specijalizacije koje imaju dodirne tačke sa ovim oblastima?
– Ovaj kongres je jedinstven jer objedinjuje lekare koji su različitih subspecijalnosti, a bave se dijagnostikom, lečenjem i istraživanjima kod onkoloških i hematoloških pacijenata. Na taj način se ističe i objedinjuje multidisciplinarni rad različitih grana medicine, koji je važan od samog početka bolesti. Zahvaljujući ovakvom pristupu, postižu se najbolji rezultati u lečenju onkoloških bolesnika.
Koliko su pacijenti na ovim prostorima informisani o svojim bolestima i mogućnostima lečenja?
– Informisanost pacijenata o njihovim bolestima i mogućnostima lečenja je na vrlo niskom nivou u Srbiji, ali i u ostalim zemljama Balkana. Ne održavaju se redovno forumi na kojima bi pacijenti mogli da postave pitanja o najnovijim svetskim dostignucima u medicini. Zato od prošle godine u Crnoj Gori održavam forume za pacijente obolele od malignih i nemalignih bolesti.
Drugi forum za pacijente obolele od hematoloških i onkoloških bolesti 24.oktobra u Bečićima
– Ovogodišnji Drugi forum za pacijente obolele od hematoloških i onkoloških bolesti biće odrzan 24. oktobra u hotelu “Mediteran“ u Bečićima, u okviru Prvog međunarodnog kongresa onkologa i hematologa. Ulaz je za sve besplatan. Pacijenti će moći da čuju najnovija saznanja po pitanju ishrane, psihologije i rehabilitacije – kaže prof.dr Basara.
Zašto su važni ovakvi susreti i razmena iskustava između lekara i pacijenata?
– Izuzetno je važno da pacijenti i njihove porodice, ne samo razumeju od čega oni boluju, već i da aktivno učestvuju preko svojih društava u radu i kongresa, i studija koje se planiraju, da se njihov glas čuje u političkim krugovima, ali i u Ministarstvu zdravlja. Na nedavnom kongresu onkoloških bolesti u Berlinu, pacijenti su prezentovali svoj rad u društvima. U Nemačkoj i Evropi rad cenatara za lečenje karcinoma, tzv.cancer comprehensive centers, podrazumeva i aktivno učešće pacijenata. Informacije za pacijente baziraju se na smernicama za lečenje u pisanoj formi. Posebno su važni i preventivni programi, kao i programi za rano otkrivanje karcinoma. Jedna od vaznih tema za onkoloske pacijente u Nemačkoj je i finansijsko opterećenje, do koga dolazi i pored toga što savremeno i moderno lečenje preuzimaju zdravstvena osiguranja.
Koliko su hematološke i onkološke bolesti rasprostranje na ovim prostorima?
– Učestalost onkoloških i hematoloških bolesti na našim prostorima je oko 0,6 % i ne razlikuje se od učestalosti u zapadnoj Evropi. U Nemačkoj je za bolnice i lekarske prakse zakonska obaveza da prijavljuju sve bolesnike sa malignim bolestima u registar za maligne bolesti koji rade u okviru lekarske komore. Osim toga prati se ishod lečenja, posle godinu, posle dve i pet godina, kao i koliko je i koje terapije pacijent dobio. Za mnoge maligne bolesti, a posebno za one najčešće kao što su karcinomi dojke i prostate, kolorektalni karcinomi, karcinomi pluća i pankreasa na godišnjem nivou se kontrolišu zadati parametri u okviru sertifikovanih centara za te bolesti.
Da li su uslovi za lečenje malignih bolesti u našem regionu sada bolji?
– Nažalost još nisu. Nedostaju uslovi za lečenje kao i mnogobrojni inovativni lekovi. Osim toga, multidisciplinarni pristup lecenju nije zastupljen kod nekih malignih bolesti. A upravo multidisciplinarnost u lečenju dovodi do najboljih rezultata kod malignih bolesti. To je važna tema o kojoj ćemo razgovarati na Prvom međunarodnom kongresu onkologa i hematologa u Bečićima.
Ordinirate u jednoj poznatoj klinicu u Podgorici. Da li ćete u skorijoj budućnosti gostovati i u nekoj klinici u Srbiji?
– Posle 41 godine rada mogu da kažem da sam se naradila i da je napokon doslo vreme i kod mene za život po principu “life balance”. Poliklinika iz Podgorice je prihvatila moje viđenje intenziteta i obima rada, a osim toga Podgorica ima izvanredan položaj – za manje od sat vremena ste i na Skadarskom jezeru, i na moru i na planini. Iako Podgorica nije tako blizu, pacijenti iz Srbije traze u sve većem broju pregled kod mene ili stručno mišljenje imejlom, a od ukupnog broja od 1.200 pacijenata godišnje, polovina je iz Srbije.
Nije nemoguće da će se praviti vakcine protiv raka za svakog pacijenta individualno
Rak je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, gotovo deset miliona ljudi je 2020. godine umrlo od karcinoma, ali je nadu dala vest da je počelo klinično ispitivanje prve vakcine protiv raka pluća. Profesorka Nadežda Basara izjavila je za RTS da je reč o prvoj fazi te studije, kao i da će biti teško naći univezalni lek. Ističe da nije nemoguće da bude napravljena vakcina, koja će se za svakog pacijenta praviti individualno.
– Jedinstven lek protiv raka nikada neće biti pronađen, ali je otkriven za primarno hematološke bolesti, poput hronične mijeloidne leukemije ili Hočkinovog limfoma, koje su sada izlečive.
Lečila je više od 50.000 pacijenata
Prof. dr Nadežda Basara najpriznatija je hematologinja, onkologinja i transplantatorka matičnih ćelija iz jugoistočne Evrope na svetu. Lečila je više od 50.000 onkoloških i hematoloških pacijenata, i 2.500 njih transplantirala matičnim ćelijama, a procenat preživljavanja njenih pacijenata posle dve godine je 88 odsto.
Violeta Nedeljković